СЕРВИСНЕ ИНФО

НАСТАВАК РАДОВА НА ВОДОВОДНОЈ МРЕЖИ У КОСТЕ СТАМЕНКОВИЋА И УЧИТЕЉ МИЛИНОЈ

Настављају се радови на реконструкцији водоводне мреже, у времену до 15 сати у улицама Косте Стаменковића и Учитељ Милиној. Због интервенције без воде је улица Косте Стаменковића, на простору од ул. Учитељ Милине до ул. Цара Душана (Душанове). Прекид водоснабдевања...

НАСЕЉЕ ЧАЛИЈЕ, УЛИЦА МОМЧИЛА МИЛАНОВИЋА (НЕКАД МИРИСНИХ ВРБА)

У току су неодложни радови на водоводној мрежи у улици Момчила Милановића (ранији назив“Мирисних врба“), у насељу Чалије. Због интервенције у прекиду је снабдевање водом до 15 сати у улици Момчила Милановића, након чега се предвиђа...

НАСЕЉЕ ГОРЊА ВРЕЖИНА, НА ДВЕ ЛОКАЦИЈЕ

Вода на површини, потребно је раскопавање на две локације у Горњој Врежини, испред БМW сервиса и поред цркве. Због радова на поправци водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у...

СЕЛО СЕЧАНИЦА

Вода на улици, потребно је раскопавање у селу Сечаница (код аутобуске станице лево). Због радова на поправци водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у...

УЛИЦА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА БР. 8, У НАСЕЉУ МЕДОШЕВАЦ

Вода са улице одлази у подрум корисника, потребно је раскопавање у ул. Светозара Марковића бр. 8, у насељу Медошевац. Због радова на поправци прикључне везе могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у делу насеља Медошевац (улица Светозара Марковића, у делу где...

УЛИЦА МАЛЧАНСКА БР. 36, НАСЕЉЕ НИКОЛА ТЕСЛА

Квар на сервисном вентилу, потребно је раскопавање у улици Малчанској бр. 36, у насељу Никола Тесла. Због радова на поправци прикључне везе, могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у делу...

НА ДЕЛУ МАГИСТРАЛНОГ ЦЕВОВОДА ОД СИЋЕВА ДО ВИНИКА ОТЕЖАНО ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

Неодложни радови на магистралном цевоводу у улици Радмиле Савићевић, у насељу Горња Врежина (испод пропуста, паралелно са ауто-путем), условљавају отежано водоснабдевање за кориснике од Сићева до Виника, у трајању до недеље 17. новембра 2019. год. Због радова, у...

Водовод данас

НИВОС – Нишки Водоводни Систем

 

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ града Ниша се данас остварује преко три територијално посебна а функционално условно веома зависна водоводна система:

  1. Водоводни систем “МЕДИАНА“ – извориште поџемне воде прихрањивано предходно пречишћеном водом из водотока Нишаве, капацитета 100-500 л/с.
  2. Водоводни систем “СТУДЕНА“ – карсни природни извор и доводни цевовод са објектима, капацитета 220-340 л/с.
  3. Водоводни систем “ЉУБЕРАЂА-НИШ“ – низ карсних природних извора (Крупац, Мокра, Дивљана и Љуберађа) и доводни цевовод са објектима, капацитета 800-1450 л/с

Наведени системи са извориштима, доводним системом, одговарајућом дистрибутивном и разводном мрежом, пумпним станицама и резервоарима представљају Нишки Водоводни Систем (НИВОС).

Њиме се снабдева водом око 240.000 људи и веома разграната нишка индустрија, са количином од 37.732.608 м3/годину, односно 103.377 м3/дан. Функционисање система је поуздано и стабилно а присутан је висок ниво контроле квалитета воде.

Моравски водовод
  • Моравски водовод, као део Нишког водоводног система, снабдева водом за пиће сеоска насеља: Миљковац, Паљину, Берчинац, Горњу Топоницу, Доњу Топоницу, Доњу Трнаву, Вртиште, Трупале и Суповац;
  • Потребна количина воде обезбеђена је каптирањем карстних врела „Пештер“ и „Топлик“ и изградњом бунара у алувијуму Топоничке реке;
  • Вода са ових изворишта се допрема до резервоара пумпне станице „Миљковац“, а из њега се упушта директно у дистрибуциони цевовод Моравског водовода;
  • Просечна остварена количина воде са изворишта у Миљковцу задњих година се креће између 10-20 л/с;

У подножју Сврљишких планина, у карсном подручју испреценаог безбројним пукотинама и пећинама, испод коте 683 мнм „Голи врх“, на левој обали Топоничке реке налази се извор Пештер издашности од 10 – 25 л/с. Извор је каптиран 1975 године путем дренажних крила – сложених по филтарском систему и каптежне грађевине са три коморе. Вода се одводи ПВЦ цевоводом Æ 250мм гравитационо долином реке до реѕервоара изнад села Миљковац, где се после дезинфекције вода дистрибуира цевоводом Æ 300мм по селима Моравског система. Повремено услед већих падавина и наглог топљења снега долази до замућења када се извор искључује из система до избистрења.

Извор Топлик се налази у подножју кречњачких стена Сврљишких планина, на левој обали Топоничке реке, изнад села Миљковац издашности од 20 – 85 л/с. Извор је каптиран 1976 године путем дренажних крила – сложених по филтерском систму са три коморе. Вода са цевоводом одводи до црпног базена пумпне станице Миљковац одакле се препумпава до резервоара, одакле се заједно са водом из Пештера одводи ка моравским селима.

У циљу повећања изворишног капацитета Моравског система у периоду минималне издашности (1994.год., 61 л/с) 1995.год. је изведен копани несавршени бунар Æ 1000мм у близини изворишта Топлик у приобаљу Топоничке реке издашности 20 л/с одакле се бунарском пумпом из пумпне станице Миљковац и даље до резервоара, где се након дезинфекције вода одводи ка селима моравског система.

Локалитет "Медијана"

Локалитет „Медијана“ извориште је подземних вода, Нишког водоводног система. Налази се источно од Ниша, између реке Нишаве и Булевара Светог Цара Константина и простире на око 250 ха, на левој обали.

Експлоатација изворишта на локалитету Медијана почела је давне 1937. године. Данас ради пуним капацитетом уз систем за вештачко прихрањивање и град снабдева са 400 до 550 л/с пијаће воде.
Извориште“Медијана“ обилује песковитом глином, шљунком и песком, док су главни проводници подземних вода алувијални шљункови мале дебљине. Специфицност овог изворишта су и подине, које су сачињене од неогених седимената и према проценама стручњака, управо због таквог састава, практично су водонепропусне.

Како су хидрогеолошки услови, који владају на овом подручју специфични, али и квалитет контакта реке и водоносног хоризонта, природни капацитети изворишта „Медијана“ су лимитирани. Због природних услова, који доминирају на овом локалитету, ЈКП „Наиссус“ је развио и систем за вештачко прихрањивање издани. Овај систем један је од најкомплекснијих и састоји се од многобројних објеката.

Осим великог броја инфилтрационих басена са бунарима, један од битнијх карика у ланцу система за вештачко прихрањивање изворишта је водозахват на реци Нишави. У оквиру овог система финкционише и велики број пумпних станица сирове воде, затим постројење за припрему речне воде за прихрањивање, пумпна станица ниског притиска, као и цевоводи за транспорт воде до инфилтрационих језера.

Један од посебно важних сегмената система су и 9 инфилтрационих басена са укупном површином од 27.000 м2, као и 12 водозахватних објеката – 77 цевастих бунара, распоређених око басена .
Посебно је развијен и систем натега за прикупљање и транспорт захваћене воде до сабирних бунара „Медијана 1“ и „Медијана 2“, као и веза између њих. На овом локалитету, у непрекидној функцији су и станице за хлорисање воде и цевоводи за транспорт до резервоара и дистрибутивне мреже. Ништа мање битан је и систем заштите, који се састоји од водонепропусне дијафрагме према ЕИ Ниш, затим пратећег система дренажних бунара, као и хоризонталне дренаже према насељу Брзи Брод са пумпном станицом.

„Големо врело"
  • „Големо врело“ је карстно врело, које се налази изнад села Доња Студена, на северо-западним падинама Мосора;
  • експлоатација овог изворишта почиње 1962.године;
  • издашност врела, као укупна количина воде свих извора, у појединим добима године, варира од 240 до преко 400 л/с;
  • на водозахвату су изрграђене три посебне каптажне грађевине из којих се цевоводима вода усмерава ка сабирној комори са шиканама, у којој се врши хлорисање воде.

“Големо врело“ налази се изнад села Доња Студена на северозападним падинама Мосора (кота 985 мнм). Од Ниша је удаљено око 17 км. Појављује се на надморској висини 400 мнм.
“Големо врело“ је карсно врело, извориште разбијеног типа.
Најважнији седименти, који изграђују сабирну област врела су црвени пешчари, који заједно са карбонским седиментима чине подлогу кречњачкој маси. Карбонски седименти представљени су шкриљаним глинама и оргилошистима.
Благодарећи тектонској поломљености кречњака они су у вишим партијама знатно карстификовани па према томе и јако пропустљиви за воду. Доње доломитичне партије кречњака и доломити мање су карстификовани нарочито у зони извора и испод ње.
Изнад села Д. Студена на најнижем делу контакта између кречњака односно доломита и црвених пешчара појављује се врело у виду разбијеног извора, где имамо већи број водених млазева. Вода избија из бројних пукотина различитих димензија. Њихова ширина је на појединим местима од неколико сантиметара до 0,5 м. Кроз овакве пукотине креће се карсна вода и ствара изворе којих има укупно 14. Висинска разлика од најнижег до највишег извора износи 10 м. Највећа водена маса креће се гравитационо одозго наниже из широких кречњачких пукотина.
Кроз кречњачке пукотине подземна вода се лако креће док је кретање воде кроз црвене глинце и пешчаре практично онемогућено услед распадања глинаца и стварања глине која попуњава поре.
Издашност врела (укупна количина воде свих извора ) у појединим добима године варира од 240 л/с до преко 400 л/с. Средња годишња издашност износи 327 л/с. период смањења издашности је веома дуг а крива колебања веома блага што указује на добру ретензиону моћ кречњачке масе кроз коју се вода креће.
Крива колебања издашности указује на релативно мале осцилације издашности врела, што је доста редак случај када су у питању карсна врела.
Врело се храни водом из простране али узане кречњачке зоне. Кречњаци су у својим вишим деловима знатно карстификовани а у дубљим деловима где је терен изграђен од доломита и доломитских кречњака карстификација је далеко мања. Из тих разлога понирање атмосферске воде у кречњачку масу је интензивно, вода се брзо спушта у дубину и храни карсну издан, затим наставља више мање хоризонтално кретање према зони истицања.

Врело Дивљана

Врело Дивљана налази се насупрот истоименог села, на левој обали Коритничке реке. Једна од повољних специфичности овог изворишта је и то што је лоцирано у непосредној близини пута Бела Паланка – Бабушница.
Потпуно природна планинска вода врела Дивљана, избија из кречњачког масива Суве планине у нивоу Коритничке реке и због геолошког састава околине и сливног подручја, сматра се једним од највећих прирдних богатстава нишког региона.
Састав највећег дела сливног подручја врела Дивљана је од карбонатних стена, док су резервоари од кречњака из којих и избија чиста планинска вода.
Врело Дивљана специфично је и по повољним хидрогеолошким карактеристикама, уз напомену да се само извориште налази у подножју Старе планине. Планински део врела заузима знатно пространство и прехрањује се падавинама на читавој површини слива.
Извориште Дивљана спада у једно од стабилнијих на територији нишког региона и његов природни потенцијал у већем делу године је уједначен.
Једна од његових карактеристика је и температура воде, која је увек
12 – 13°С, док је проток воде 350 мнм.
На овом изворишту, изграђена је и каптажа, а вода се гравитационо одводи и прикључује у прекидну комору „Дивљана“, одакле се експлоатише:
Q маx = 800 л/с воде.

Крупачко врело

Крупачко врело избија из стенске масе код села Крупац, у северозападном делу Белопаланачке котлине, под високим и скоро вертикалним отсеком Ручи-стене, на месту где се стране Сврљишких планина стрмо спуштају у Белопаланачку котлину. Вода избија из врела на висини од око 263 мнм у једном вртачастом и потопљеном удубљењу.
Крупачко врело спада у ред најиздашнијих карсних врела источне Србије, али истовремено и припада типу крашких врела која привидно пресушују или смањују своју издашност.
Таква врела, по правилу, имају дубоко положене и веома простране пећинске канале у којима се јављају велике количине акумулираних вода.
Геолошки састав Сврљишких планина, у чијој падини избија Крупачко врело, и суседне Белопаланачке котлине, на чијем се северном ободу оно појављује, прилично је једноставан.
У сабирној области врела заступљени су преовладајуће кретацејски кречњаци, а само се на незнатном простору јављају и лапорци и пешчари исте старости у виду омањег острва.
Белопаланачка котлина је делимично испуњена језерским водонепропусним стенама, неогенске старости, које се пењу уз јужне падине Сврљишких планина до знатних висина, највише до 620 мнм. У склопу ових творевина леже у њиховој подини и старије палеозијске стене представљене пермикарбонским пешчарима и шкриљцима и пермским црвеним пешчарима.
Издашност крашких врела, па и Крупачког, представља скоро директну функцију климатских прилика у сабирној области.
Висина атмосферског талога је просечно годишња 850 мм. Највише талога пада у мају, а затим у октобру или новембру. Најмање талога излучује се у септембру, а затим у јануару или фебруару. Целокупна вода, која се из атмосфере излучи бива упијена кроз пукотине у крашку унутрашњост, изузимајући разумљиво, онај део од укупних падавина који испари.
Величина хидрогеолошког сливног подручја Крупачког врела износи око 74 км2.
Измерени су протицаји од мин. 118 л/с до 5000 л/с. Постоје мерења количина и преко 10.000 л/с.
Просечна вишегодишња издашност врела “Крупац“ износи 0,914 м3/с. Најводнији је месец април а најсушнији октобар.
Карактеристични протицаји врела “Крупац“.
Qмин = 0,070 м3/с
Qср = 0,914 м3/с
Qмаx = 9,500 м3/с
Квалитет воде је веома висок (током скоро целе године) и представља класу “1“ која се само уз мере дезинфекције лако доведе на квалитет воде за снабдевање насеља водом.
Систем је уључен у експлоатацију средином 1984.г. Решење је тако изграђено да је у само врело (око 11 м у односу на израђен прелив врела) уграђена усисна цев Ø 900 мм, којом се омогућује обарање нивоа воде у врелу за око 9м у односу на ивицу прелива. Вода се из врела доводи у пумпну станицу цевоводом на принципу натеге.
Захваћена вода се из базена пумпне станице пумпама потискује у оближњи резервоар “Крупац“ и у цевовод Ø 800 мм, који се прикључује у заједнички цевовод система Ø 1200 мм, чвор ткз. “триангл“.
Водозахват је изграђен преграђивањем браном вртичастог удубљења. Није вршено покривање водозахвата тј. остварен је водозахват отвореног типа по услову “Друштва за заштиту природе“ да остане васпитно-инструктивни пункт, као очигледан пример карактеристичног карсног врела.
Према подацима хемијских анализа узорака воде квалитет у подпуности задовољава услове које мора да испуни вода за пиће. Једино се у појединим кратким интервалима врело мора искључити из експлоатације, због појаве замућености. Једини третман воде који се примењује је хлорисање.
Из “Крупца“ се експлоатише Qмаx=900 л/с.

Врело Љуберађа

Врело Љуберађа је доста специфично због својих извора. Кад се говори о врелу овде се мисли на
систем извора, који су распоређени на дужини од пар километара у долини реке Лужнице између села
Љуберађа и Горчинци. Укупно је регистровано 11 појединачних извора са леве и десне стране реке
Лужнице.
Слојеви шире околине врела Љуберађа у геолошком погледу састоје се (идући од споља Лужница –
Мурговица према Бабушници) од флишних наслага (лапорци, глинци, пешчари), јуре и креде, преко којих
леже слојеви кречњака доње креде, затим спрудни банковити до масиви креде итд. Сви слојеви овде
поменути у тектонском погледу су доста оштећени (израседани и испуцали), а посебно кречњаци уз
то још и карстификовани.
У хидрогеолошком погледу, главни резервоари подземних вода су кречњаци доње креде отрив –
баремске старости из којих и избијају извори врела Љуберађа.
Истражни радови, који су обрађени, доказали су да у зони извора и врела Љуберађа постоји у
кречњацима формирана стална карсна издан дебљине око 100 м и да су карсна врела и извори који из
њих истичу међусобно повезани у већем степену.
Површина сливне површине је 100 км2.
Вишегодишња просечна вредност протицаја врела Љуберађа су:
Qмин=0,45м3/с
Qср=0,80м3/с
Qмаx=5,50 м3/с
Каптирана су пет извора, тј. изграђене су пет каптажне грађевине затвореног типа – каптаже бр. ''1'',
''5'', ''6'', ''8'' и ''9''. Помоћу три цевовода вода се из каптажа доводи у базен пумпне станице
''ЉУБЕРАЂА'' одакле се пумпама потискује и одводи цевоводом Ø 800 мм у базен пумпне
станице ''БАБУШНИЦА''.
Из Љуберађе се експлоатише за потребе Ниша Qмаx=450 л/с.

Врело ''Мокра''

Врело “Мокра“ налази се у непосредној близини села Мокра а у подножју Суве планине, испод њених источних падина. Оно уствари представља извориште Мокрањске реке, која чини леву најнизводнију притоку Коритничке реке изнад Беле Паланке.
Хидрогеолошка површина слива, која прихрањује врело је око 38 км2 а обухвата просторе између Нишаве, Мокрањске реке, Коритничке реке, Кутинске реке и Пусте реке. Највиша кота у сливу је 1800 мнм.
Геолошки састав околине врела Мокра одређен је његовим положајем у односу на две крупне тектонске јединице – антиклиналу Сува планина и терцијерног синклиналног подручја које се пружа паралелно са долином Коритничке реке.
У литолошком погледу скоро цело сливно подручје врела Мокра изграђено је од карбонатних стена – слојевитих и банковитих кречњака и доломита доње креде и старијих формација који су тектонски доста оштећени и карстификовани. Терцијалне наслаге долине Коритнице састоје се од лапоровито – глиновитих, класичних карбонатних седимената. У хидрогеолошком погледу главни резервоари подземних вода су карбонатне наслаге (кречњаци) доње креде из којих избија врело Мокра, а олигоценски седименти чине водонепропусну баријеру. Кота истицања воде на овом врелу је 337 мнм.
Запажено је да су количине воде које истичу у кречњацима која условљава приличну равномерност при истицању поготово у периоду средњих и минималних вода. Вода је доброг квалитета и релативно стабилног понашања.
Хидрогеолошка својства кречњачког комплекса зависна су од више фактора. То су а првом месту геоморфолошке карактеристике залеђа врела Мокра, односно његовог сливног подручја или ширег кречњачког масива Суве планине. То је планински, огољен и веома интензивно карстификован терен који омогућава високу инфилтрацију. Климатолошки и хидролошки фактори утичу на хидрогеолошке карактеристике терена преко високих падавина који једним делом падају у виду снега па се инфилтрација и задржавање воде у подземљу врши више и дуже него код неких других карсних врела. Најмаркантнији природни фактори су на сваки начин интензивна карстификација која је условљена и омогућена рептурном тектоником – бројним раседима и природом стена тј. њиховом растворљивошћу. Бројни раседи, пукотине и прслине су накнадним физичким и механичким дејством карстификоване тако да данас представљају путеве кретања подземних вода.
Издан је у свом већем делу слободна, међутим, запажено је да се при високим нивоима подземне воде у каналима налаже под притиском.
Хемијски састав и бактериолошки налази ових вода су за дужи период времена у реду, али температура воде овог врела показује значајне осцилације у температурном интервалу од 11,5-20ºЦ. Постоји повезаност између издашности и температуре. У периоду увећане и максималне издашности температуре воде расте чак до 20ºЦ. Испитивањима се дошло до закључка да врело Мокра је резултирајуће извориште двају по типу различитих извора чије се температуре воде разликују за 9-10ºЦ.
Замућења врела су запажена само изузетно као веома ретка и краткотрајна.
За врело Мокра просечна вишегодишња издашност износи 310 л/с тј. Q=0,31 м3/с.
Карактеристични протицаји врела Мокра су:
Qмин=0,12 м3/с
Qср=0,31 м3/с
Qмаx=2,50 м3/с
На врелу је изграђена каптажа, вода се гравитационо доводи и прикључује на заједнички цевовод система. Сем дезинфекције не постоји други третман воде са овог врела.
Из Мокре се експлоатише Qмаx= 800 л/с.

НИКАС – Нишки Канализациони Систем

 

Целокупна досадашња изградња и развој НИшког КАнализационог Система – (НИКАС) обављала се у сенци увек актуелног водоснабдевања. У вези са тим проблем канализације је дуго година запостављен. Досадашњи развој система за каналисање отпадних вода Ниша регулисан је без планских докумената. Проблеми су се разрешавали локално и парцијално – без генералног решења и концепције укупног градског подручја.

Канализациона мрежа НИКАС-а је глобално гледано по типу комбинована. Већи део градског подручја, нарочито ужег централног градског региона, чине колектори општег (мешовитог) типа а у појединим периферним и новоизграђеним деловима града је изграђен сепаратни тип канализационе мреже.

Моравски водовод

 

  1. Моравски водовод, као део Нишког водоводног система, снабдева водом за пиће сеоска насеља: Миљковац,Паљину, Берчинац, Горњу Топоницу, Доњу Топоницу, Доњу Трнаву, Вртиште, Трупале и Суповац
  2. потребна количина воде обезбеђена је каптирањем карстних врела „Пештер“ и „Топлик“ и изградњом бунара у алувијуму Топоничке реке;
    вода са ових изворишта се допрема до резервоара пумпне станице „Миљковац“, а из њега се упушта директно у дистрибуциони цевовод Моравског водовода;
  3. просечна остварена количина воде са изворишта у Миљковцу задњих година се креће између 10-20 л/с.

 У подножју Сврљишких планина, у карсном подручју испреценаог безбројним пукотинама и пећинама, испод коте 683 мнм „Голи врх“, на левој обали Топоничке реке налази се извор Пештер издашности од 10 – 25 л/с. Извор је каптиран 1975 године путем дренажних крила – сложених по филтарском систему и каптежне грађевине са три коморе. Вода се одводи ПВЦ цевоводом Æ 250мм гравитационо долином реке до реѕервоара изнад села Миљковац, где се после дезинфекције вода дистрибуира цевоводом Æ 300мм по селима Моравског система. Повремено услед већих падавина и наглог топљења снега долази до замућења када се извор искључује из система до избистрења.

Извор Топлик се налази у подножју кречњачких стена Сврљишких планина, на левој обали Топоничке реке, изнад села Миљковца, издашности од 20 – 85 л/с. Извор је каптиран 1976 године путем дренажних крила – сложених по филтерском систму са три коморе. Вода са цевоводом одводи до црпног базена пумпне станице Миљковац одакле се препумпава до резервоара, одакле се заједно са водом из Пештера одводи ка моравским селима.

 У циљу повећања изворишног капацитета Моравског система у периоду минималне издашности (1994.год., 61 л/с) 1995.год. је изведен копани несавршени бунар Æ 1000мм у близини изворишта Топлик у приобаљу Топоничке реке издашности 20 л/с. Ова вода се бунарском пумпом потискује из пумпне станице Миљковац и даље до резервоара, где се након дезинфекције одводи ка селима моравског система.

Водоводни систем „МЕДИАНА“

 

Локалитет „Медијана“ извориште је поџемних вода, Нишког водоводног система. Налази се источно од Ниша, између реке Нишаве и Булевара Светог Цара Константина и простире на око 250 ха, на левој обали.

Експлоатација изворишта на локалитету Медијана почела је давне 1937. године. Данас ради пуним капацитетом уз систем за вештачко прихрањивање и град снабдева са 400 до 550 л/с пијаће воде.

Извориште“Медијана“ обилује песковитом глином, шљунком и песком, док су главни проводници поџемних вода алувијални шљункови мале дебљине. Специфицност овог изворишта су и подине, које су сачињене од неогених седимената и према проценама стручњака, управо због таквог састава, практично су водонепропусне.

Како су хидрогеолошки услови, који владају на овом подручју специфични, али и квалитет контакта реке и водоносног хоризонта, природни капацитети изворишта „Медијана“ су лимитирани. Због природних услова, који доминирају на овом локалитету, ЈКП „Наиссус“ је развио и систем за вештачко прихрањивање издани. Овај систем један је од најкомплекснијих и састоји се од многобројних објеката .

Осим великог броја инфилтрационих басена са бунарима, један од битнијх карика у ланцу система за вештачко прихрањивање изворишта је водозахват на реци Нишави. У оквиру овог система финкционише и велики број пумпних станица сирове воде, затим постројење за припрему речне воде, пумпна станица ниског притиска, као и цевоводи за транспорт воде до инфилтрационих језера.

Један од посебно важних сегмената система су и 9 инфилтрационих басена са укупном површином од 27.000 м2, као и 12 водозахватних објеката – 77 цевастих бунара, распоређених око басена .

Посебно је развијен и систем натега за прикупљање и транспорт захваћене воде до сабирних бунара „Медијана 1“ и „Медијана 2“, као и веза између њих. На овом локалитету, у непрекидној функцији су и станице за хлорисање воде и цевоводи за транспорт до резервоара и дистрибутивне мреже. Ништа мање битан је и систем заштите, који се састоји од водонепропусне дијафрагме према ЕИ Ниш, затим пратећег система дренажних бунара, као и хоризонталне дренаже према насељу Брзи Брод са пумпном станицом.

Pin It on Pinterest