СЕРВИСНЕ ИНФО

УГАО УЛИЦА ЗЕТСКЕ И ТРСТЕНИЧКЕ

Вода на улици, нужан је ископ на углу улица Зетске и Трстеничке. Због радова на поправци водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати у...

НАСЕЉЕ ГОРЊИ МАТЕЈЕВАЦ, УЛ. ПОП ИГЊАТОВА БР. 54

Вода на површини, потребан је ископ у насељу Горњи Матејевац, у улици Поп Игњатовој, код броја 54. Због поправке водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати за кориснике у делу насеља (улице: Поп Игњатова, Синђелићева, Школско сокаче, Терзинска,...

НАСЕЉЕ ДЕВЕТИ МАЈ, УЛИЦА ЛИВАДСКА

Вода на површини, потребна је интервенција у улици Ливадској, у насељу Девети мај. Због радова на оспособљавању водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у...

НАСЕЉЕ БРЗИ БРОД, УЛ. ДРАГОМИРА СТАНОЈЕВИЋА БР.12

Вода у шахти, потребна је интервенција у улици Драгомира Станојевића бр.12 (ранији назив Николе Тесле), у насељу Брзи Брод. Због оспособљавања прикључне везе могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у делу улице...

УЛИЦА РТАЊСКА БР. 5А

Вода у шахти, потребна је интервенција у Ртањској улици, код броја 5А. Због оспособљавања прикључне везе могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у делу...

УЛИЦА ПРИБОЈСКА БР. 88

Вода на улици, нужан је ископ у Прибојској улици, код броја 88. Због радова на поправци водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати у...

НАСЕЉЕ ГОРЊИ МАТЕЈЕВАЦ, УЛ. ДРАГИШЕ ЦВЕТКОВИЋА БР. 1

Вода на површини, потребан је ископ у насељу Горњи Матејевац, у улици Драгише Цветковића, код броја 1. Због поправке водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати за кориснике у делу насеља око поште (улице: Драгише Цветковића, Виноградарска,...

НАСЕЉЕ ДОЊА ВРЕЖИНА

Више кварова на првом вентилу у насељу Доња Врежина, у улицама: Видовданска, Боривоја Стевановића и Врежински булевар. Због радова на оспособљавању прикључних веза могућ је мањи прекид водоснабдевања, у времену до 15 сати на...

ЗА ВРЕМЕ ИЗГРАДЊЕ КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ БИЋЕ ПОВРЕМЕНИХ ПРЕКИДА САОБРАЋАЈА У УЛИЦИ ОСКАРА ДАВИЧА

У насељу Палилула, у улици Оскара Давича, која се наставља од улице Бабичког одреда обављају се радови на изградњи канализационе мреже у дужини од 450 метара. Радови ће трајати, од јуче па наредних 45 календарских дана, негде до половине месеца јуна 2021.год. За...

УЛИЦА АЛЕКСЕ НЕНАДОВИЋА БР.12

Квар је у шахти, потребно је оспособљавање првог вентила у улици Алексе Ненадовића, код броја 12. Због радова на поправци прикључне везе биће у прекиду водоснабдевањe до 15 сати у делу улице...

Историја

Историја нишког водоводног и канализационог система

 

НИВОС – Нишки Водоводни Систем

У првом веку наше ере НАИС је снабдеван водом из оближње Каменичке реке, на чијем је изворишту (“Девојачно ждрело“) била урађена каптажа. Одатле до града (око 8 км) водио је аqуаедуцтус, саграђен у облику масивног зида (дебљине око 1.65 м), кроз чију су унутрашњост биле спроведене керамичке цеви.

У Нишу је Мехмед-бег око 1455.г. изградио хамам, купатило, за муслимане неопходну грађевину, јер је купање било саставни део верског живота.

Крајем XВИ века саградио је нишки добротвор Хајдар-чехајина чесму.

Међу познатијим чесмама у Нишу, Е.Челебија помиње Јусуф-бегову чесму. Турци су градили чесме и седрване (водоскоке), као једина споменичка знамења града.

Српске трупе, које су ослободиле Ниш 1878.г. наишле су на доста бедно стање. Град је био без здраве пијаће воде. Вода за потребе становништва углавном је добијана из бунара који су били плитки, примитивно грађени и непокривени.

У Нишу је 1909.г. било евидентирано 1711 бунара, од којих су 872 била загађена, док је из свега 839 била дозвољена употреба воде за пиће.

Године 1889. Петал Илић вршио је пробна бушења недалеко од Железничке радионице у циљу откривања воде за пиће.

Године 1907. у Нишу је постојао само један мали водовод (каптажа), којим су снабдеване градске чесме.

1883.г. Ниш је добио и први јавни споменик-монументалну чесму краљице Наталије, која није сачувана, а налазила се на данашњем Тргу Павла Стојковића.

1903.г. подигнута је, на данашњем Тргу ослобођења, репрезентативна чесма, једини јавни архитектонско-скулптурални споменик у централном делу града у периоду до почетка првог светског рата.

Чесма је 1935.г. пренета у Чаир, на којој је 1977.г. Завод за заштиту споменика културе из Ниша извео конзерваторске радове.

1937.г. НИШ ЈЕ ДОБИО ВОДОВОД.

Изградњом градског водовода на садашњој локацији Медиана, почело је савремено снабдевање Ниша квалитетном водом за пиће.

Од 1943. до 1948.г. ископано је још 11 цевастих бунара, али се тиме није решио проблем снабдевања водом, пошто се после рата нагло повећао број становника Ниша.

Тек 1950.г. одлучено је да се студенско врело искористи и до 1960.г. су била интензивна истраживања овог врела.
1958.г. према опису Ј. Петровића “Големо врело“ чине дванаест извора.

1958.г. пројектну документацију је урадио “Хидропројект“ из Беграда, пројектант инг. Александар Бутаков.
Завршетком изградње, 1962.г. Ниш је добио из Студене нових 300 л/с воде.

1979.г. приступило се “хитном-прелазном решењу“ реализацији водоводног система “Лјуберађа-Ниш“, који има регионални значај.

1980.г. Институт за водопривреду “Јарослав Черни“ из Београда је извршио истражне радова и израдио идејне пројекте.

1981/82.г. “Енергопројект“ из Београда је израдио главне пројекте.

Од 1982.г. до 1984.г. и коначно 1988.г. је изграђен водоводни систем „Лјуберађа.Ниш“, тако да је Ниш из више карсних врела добио 800-1450 л/с воде.

НИКАС – Нишки Канализациони Систем

За разлику од водоводних објеката који су по запису и археолошким налазима постојали и пронађени, пример откривеног аквадукта за водоснабдевање, не постоји неки посебан запис о канализационим грађевинама и колекторима. Како су Римљани имали посебан однос према јавној хигијени, остаје уверење да су почеци нишке канализације и прве оригиналне градње канала за одвод отпадне воде били у њихово доба.

Акционарско друштво за водоградње и бушење “Водобус“ из Беча је 1922.г. изградило идејни пројекат под називом “КАНАЛИЗАЦИЈА НИША“, а суд општине ће под ознаком ГБР-994 од 17. јуна 1927.г. доставити Министрарству пољопривреде и вода пројекат канализације “Водобуша“ на одобрење.

Решењем Министарства од 8. фебруара 1928.г. одобрена је изградња главног колектора И и споредних колектора А, Б и Н као и испуста бр. 1 – (код железничког моста) и испуста бр. 2 – (између мостова код тврђаве и данашњег моста “Младости“).

У периоду од 1936. до 1941.г. Ниш је ушао у раздобље интензивнијег и динамичнијег урбаног развоја, али првенствено на плану модернизације и европеизације његових градских садржаја.

По ГУП-у арх. Михајла Митровића од 1953.г. а нарочито по ГУП-у из 1973.г. дошло је до изграђености основних сабирних колектора и делимично споредних колектора. Карактеристично је да се до данашњих дана, новопројектована и новоизграђена канализациона мрежа прикључивала на главне колекторе планиране и изграђене по “идејном пројекту“ из 1922.г.

Pin It on Pinterest