СЕРВИСНЕ ИНФО

Квар на водоводној мрежи у улици Славише Цекића, у насељу „Шљака“

Вода на улици, потребно је раскопавање у делу насеља“Шљака“, у улици Славише Цекића код броја 18. Због радова на поправци водоводне мреже могућ прекид водоснабдевања до 15 сати за кориснике у улици Славише...

Улица Чокотска бр. 17

Вода на улици, потребно је раскопавање. Због радова на поправци водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати за кориснике у Чокотској...

Мраморско брдо – пут према Александрову

Вода на улици, потребно је раскопавање на Мраморском брду према фирми“Нектар“. Оштећена је прикључна веза ДН ¾. Због радова на поправци хаварије могућ је кратки прекид водоснабдевања до 15 сати на Мраморском...

Нишка Бања, ул. Трг Републике бр. 44

Вода на улици, потребно је раскопавање. Због радова на поправци прикључне везе могућ кратки прекид у водоснабдевању до 15 сати у истоименој улици.

Улица Деспота Ђурђа бр. 11

Вода на улици, потребно је раскопавање. Због радова на поправци прикључне везе могућ је кратки прекид водоснабдевања до 15 сати у делу улице Деспота Ђурђа, код броја...

Историја

Историја нишког водоводног и канализационог система

 

НИВОС – Нишки Водоводни Систем

У првом веку наше ере НАИС је снабдеван водом из оближње Каменичке реке, на чијем је изворишту (“Девојачно ждрело“) била урађена каптажа. Одатле до града (око 8 км) водио је аqуаедуцтус, саграђен у облику масивног зида (дебљине око 1.65 м), кроз чију су унутрашњост биле спроведене керамичке цеви.

У Нишу је Мехмед-бег око 1455.г. изградио хамам, купатило, за муслимане неопходну грађевину, јер је купање било саставни део верског живота.

Крајем XВИ века саградио је нишки добротвор Хајдар-чехајина чесму.

Међу познатијим чесмама у Нишу, Е.Челебија помиње Јусуф-бегову чесму. Турци су градили чесме и седрване (водоскоке), као једина споменичка знамења града.

Српске трупе, које су ослободиле Ниш 1878.г. наишле су на доста бедно стање. Град је био без здраве пијаће воде. Вода за потребе становништва углавном је добијана из бунара који су били плитки, примитивно грађени и непокривени.

У Нишу је 1909.г. било евидентирано 1711 бунара, од којих су 872 била загађена, док је из свега 839 била дозвољена употреба воде за пиће.

Године 1889. Петал Илић вршио је пробна бушења недалеко од Железничке радионице у циљу откривања воде за пиће.

Године 1907. у Нишу је постојао само један мали водовод (каптажа), којим су снабдеване градске чесме.

1883.г. Ниш је добио и први јавни споменик-монументалну чесму краљице Наталије, која није сачувана, а налазила се на данашњем Тргу Павла Стојковића.

1903.г. подигнута је, на данашњем Тргу ослобођења, репрезентативна чесма, једини јавни архитектонско-скулптурални споменик у централном делу града у периоду до почетка првог светског рата.

Чесма је 1935.г. пренета у Чаир, на којој је 1977.г. Завод за заштиту споменика културе из Ниша извео конзерваторске радове.

1937.г. НИШ ЈЕ ДОБИО ВОДОВОД.

Изградњом градског водовода на садашњој локацији Медиана, почело је савремено снабдевање Ниша квалитетном водом за пиће.

Од 1943. до 1948.г. ископано је још 11 цевастих бунара, али се тиме није решио проблем снабдевања водом, пошто се после рата нагло повећао број становника Ниша.

Тек 1950.г. одлучено је да се студенско врело искористи и до 1960.г. су била интензивна истраживања овог врела.
1958.г. према опису Ј. Петровића “Големо врело“ чине дванаест извора.

1958.г. пројектну документацију је урадио “Хидропројект“ из Беграда, пројектант инг. Александар Бутаков.
Завршетком изградње, 1962.г. Ниш је добио из Студене нових 300 л/с воде.

1979.г. приступило се “хитном-прелазном решењу“ реализацији водоводног система “Лјуберађа-Ниш“, који има регионални значај.

1980.г. Институт за водопривреду “Јарослав Черни“ из Београда је извршио истражне радова и израдио идејне пројекте.

1981/82.г. “Енергопројект“ из Београда је израдио главне пројекте.

Од 1982.г. до 1984.г. и коначно 1988.г. је изграђен водоводни систем „Лјуберађа.Ниш“, тако да је Ниш из више карсних врела добио 800-1450 л/с воде.

НИКАС – Нишки Канализациони Систем

За разлику од водоводних објеката који су по запису и археолошким налазима постојали и пронађени, пример откривеног аквадукта за водоснабдевање, не постоји неки посебан запис о канализационим грађевинама и колекторима. Како су Римљани имали посебан однос према јавној хигијени, остаје уверење да су почеци нишке канализације и прве оригиналне градње канала за одвод отпадне воде били у њихово доба.

Акционарско друштво за водоградње и бушење “Водобус“ из Беча је 1922.г. изградило идејни пројекат под називом “КАНАЛИЗАЦИЈА НИША“, а суд општине ће под ознаком ГБР-994 од 17. јуна 1927.г. доставити Министрарству пољопривреде и вода пројекат канализације “Водобуша“ на одобрење.

Решењем Министарства од 8. фебруара 1928.г. одобрена је изградња главног колектора И и споредних колектора А, Б и Н као и испуста бр. 1 – (код железничког моста) и испуста бр. 2 – (између мостова код тврђаве и данашњег моста “Младости“).

У периоду од 1936. до 1941.г. Ниш је ушао у раздобље интензивнијег и динамичнијег урбаног развоја, али првенствено на плану модернизације и европеизације његових градских садржаја.

По ГУП-у арх. Михајла Митровића од 1953.г. а нарочито по ГУП-у из 1973.г. дошло је до изграђености основних сабирних колектора и делимично споредних колектора. Карактеристично је да се до данашњих дана, новопројектована и новоизграђена канализациона мрежа прикључивала на главне колекторе планиране и изграђене по “идејном пројекту“ из 1922.г.

Pin It on Pinterest