СЕРВИСНЕ ИНФО

КВАР НА МРЕЖИ И ПРЕКИД ВОДОСНАБДЕВАЊА У ГОРЊОЈ ВРЕЖИНИ

Насеље Горња Врежина Вода на површини, потребна је интервенција на водоводној мрежи у Горњој Врежини, изнад пумпне станице. Због ручног ископа биће у прекиду снабдевање водом вечерас од 20 сати до сутрадан (суботе 22. фебруара) у 15 сати, у насељу Горња...

ХАВАРИЈА НА МРЕЖИ И ПРЕКИД ВОДОСНАБДЕВАЊА У УЛИЦИ АЛЕКСАНДРА МЕДВЕДЕВА

Вода на улици, у току је ископ у улици Александра Медведева бб (улица која спаја ул. Булевар 12. фебруар и ул. Булевар Николе Тесле. Због интервенције на водоводној мрежи у прекиду је снабдевање водом до 17 сати у улици...

СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ БР. 52

Наставак радова на мрежи од претходног дана у улици Стефана Првовенчаног код бр. 52. Због интервенције на водоводној мрежи биће у прекиду снабдевање водом до 15 сати у делу улице Стефана Првовенчаног (од бр. 40 до бр. 56), Цвијићевој, затим од Булевара Немањића...

УЛИЦА ЈЕЛКЕ РАДУЛОВИЋ БР. 17

Вода цури јер не држи први вентил у улици Јелке Радуловић, код бр. 17. Због интервенције на  прикључној вези могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у улици...

СЕЛО ЦЕРЈЕ

Током дана биће отпремљена ауто-цистерна за водоснабдевање житеља села Церје. Наменско возило ЈКП“Наиссус“  ће кружити у селу на више локација како би сваки мештанин био снабдевен...

УПОЗОРЕЊЕ: У СЕЛУ ХУМ ОСТАЈЕ РЕЖИМ ХЕМИЈСКОГ ТРЕТИРАЊА ВОДЕ У ДЕЛУ НОВОИЗГРАЂЕНЕ ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

Услед технолошког процеса на новоизграђеној водоводној мрежи остаје упозорење корисницима са новим прикључцима у селу Хум да не користе воду за пиће, нити као техничку воду. У делу села, у старој мрежи вода је исправна и безбедна за конзумирање. У току је...

ПОВОЉНИ УСЛОВИ ОТПЛАТЕ НА РАТЕ УЗ МОГУЋНОСТ ОТПИСА КАМАТЕ

ЈКП „Наиссус“ Ниш обавештава кориснике услуга да је, по препоруци Градског већа бр. 1233-2/2019-03, на снази нова Одлука о репрограму дуговања за утрошену воду и услуге канализације, за све категорије потрошача. Применом нове Одлуке, наши суграђани ће бити у...

Историја

Историја нишког водоводног и канализационог система

 

НИВОС – Нишки Водоводни Систем

У првом веку наше ере НАИС је снабдеван водом из оближње Каменичке реке, на чијем је изворишту (“Девојачно ждрело“) била урађена каптажа. Одатле до града (око 8 км) водио је аqуаедуцтус, саграђен у облику масивног зида (дебљине око 1.65 м), кроз чију су унутрашњост биле спроведене керамичке цеви.

У Нишу је Мехмед-бег око 1455.г. изградио хамам, купатило, за муслимане неопходну грађевину, јер је купање било саставни део верског живота.

Крајем XВИ века саградио је нишки добротвор Хајдар-чехајина чесму.

Међу познатијим чесмама у Нишу, Е.Челебија помиње Јусуф-бегову чесму. Турци су градили чесме и седрване (водоскоке), као једина споменичка знамења града.

Српске трупе, које су ослободиле Ниш 1878.г. наишле су на доста бедно стање. Град је био без здраве пијаће воде. Вода за потребе становништва углавном је добијана из бунара који су били плитки, примитивно грађени и непокривени.

У Нишу је 1909.г. било евидентирано 1711 бунара, од којих су 872 била загађена, док је из свега 839 била дозвољена употреба воде за пиће.

Године 1889. Петал Илић вршио је пробна бушења недалеко од Железничке радионице у циљу откривања воде за пиће.

Године 1907. у Нишу је постојао само један мали водовод (каптажа), којим су снабдеване градске чесме.

1883.г. Ниш је добио и први јавни споменик-монументалну чесму краљице Наталије, која није сачувана, а налазила се на данашњем Тргу Павла Стојковића.

1903.г. подигнута је, на данашњем Тргу ослобођења, репрезентативна чесма, једини јавни архитектонско-скулптурални споменик у централном делу града у периоду до почетка првог светског рата.

Чесма је 1935.г. пренета у Чаир, на којој је 1977.г. Завод за заштиту споменика културе из Ниша извео конзерваторске радове.

1937.г. НИШ ЈЕ ДОБИО ВОДОВОД.

Изградњом градског водовода на садашњој локацији Медиана, почело је савремено снабдевање Ниша квалитетном водом за пиће.

Од 1943. до 1948.г. ископано је још 11 цевастих бунара, али се тиме није решио проблем снабдевања водом, пошто се после рата нагло повећао број становника Ниша.

Тек 1950.г. одлучено је да се студенско врело искористи и до 1960.г. су била интензивна истраживања овог врела.
1958.г. према опису Ј. Петровића “Големо врело“ чине дванаест извора.

1958.г. пројектну документацију је урадио “Хидропројект“ из Беграда, пројектант инг. Александар Бутаков.
Завршетком изградње, 1962.г. Ниш је добио из Студене нових 300 л/с воде.

1979.г. приступило се “хитном-прелазном решењу“ реализацији водоводног система “Лјуберађа-Ниш“, који има регионални значај.

1980.г. Институт за водопривреду “Јарослав Черни“ из Београда је извршио истражне радова и израдио идејне пројекте.

1981/82.г. “Енергопројект“ из Београда је израдио главне пројекте.

Од 1982.г. до 1984.г. и коначно 1988.г. је изграђен водоводни систем „Лјуберађа.Ниш“, тако да је Ниш из више карсних врела добио 800-1450 л/с воде.

НИКАС – Нишки Канализациони Систем

За разлику од водоводних објеката који су по запису и археолошким налазима постојали и пронађени, пример откривеног аквадукта за водоснабдевање, не постоји неки посебан запис о канализационим грађевинама и колекторима. Како су Римљани имали посебан однос према јавној хигијени, остаје уверење да су почеци нишке канализације и прве оригиналне градње канала за одвод отпадне воде били у њихово доба.

Акционарско друштво за водоградње и бушење “Водобус“ из Беча је 1922.г. изградило идејни пројекат под називом “КАНАЛИЗАЦИЈА НИША“, а суд општине ће под ознаком ГБР-994 од 17. јуна 1927.г. доставити Министрарству пољопривреде и вода пројекат канализације “Водобуша“ на одобрење.

Решењем Министарства од 8. фебруара 1928.г. одобрена је изградња главног колектора И и споредних колектора А, Б и Н као и испуста бр. 1 – (код железничког моста) и испуста бр. 2 – (између мостова код тврђаве и данашњег моста “Младости“).

У периоду од 1936. до 1941.г. Ниш је ушао у раздобље интензивнијег и динамичнијег урбаног развоја, али првенствено на плану модернизације и европеизације његових градских садржаја.

По ГУП-у арх. Михајла Митровића од 1953.г. а нарочито по ГУП-у из 1973.г. дошло је до изграђености основних сабирних колектора и делимично споредних колектора. Карактеристично је да се до данашњих дана, новопројектована и новоизграђена канализациона мрежа прикључивала на главне колекторе планиране и изграђене по “идејном пројекту“ из 1922.г.

Pin It on Pinterest